Gospode Blože, koliko dugo me nije bilo… Nisam bio dobar, varao sam te sa raznim štampanim, elektronskim i digitalnim medijima, dopuštao sam da mi svi oni budu preči od tebe, zapostavljao sam te skoro dve godine, ali sada sam tu. Čekao si me, kao što sam znao da hoćeš. Bio si tu kao dobra majka, kao konstantni objekat, kao svedočanstvo da na samom početku ipak beše… Blog.
Elem, dosta sa sentimentalnostima, mislim da je vreme da se vratimo na jednu bitnu temu! Jedan od prvih postova na ovom blogu bavio se spiritualnošću i nekim bazičnim zamkama spiritualnosti. Međutim, dosta vremena je prošlo od tog septembra 2019. i mislim da je zaista potrebno da se vratim na ovu temu i kažem nešto više.
Živimo u vreme u kom su duhovnost, lični razvoj i motivacija postali proizvodi. Industrija samopomoći mlati ozbiljne novce zahvaljujući ljudskoj patnji, tj, čovekovoj potrebi da mu se patnja umanji ili otkloni. To rezultuje poplavom sadržaja. Neki od tih sadržaja su jako korisni i kvalitetni, neki su prosto površni i banalni, a neki mogu biti i destruktivni. Vrlo lako možemo uhvatiti sebe kako gutamo sate i sate videa o narcizmu, manifestovanju, isceljenju unutarnjeg deteta ili blizanačkim plamenovima. Mislimo da se na taj način pripremamo za promenu i tražimo delove koji nedostaju, dok u stvari bindžujemo samopomoć kao Netflix i ne preduzimamo ništa. To i nije tako strašno, jer ako bismo pokušali da se držimo svih suprotstavljenih saveta Instagram terapeuta i gurua, jako brzo bismo izgubili i tu poslednju trunčicu zdrave pameti koja nam je ostala. I zato, ukoliko ste se odlučili na putovanje kroz trnovite i bajkovite pejzaže samopomoći i ličnog samorazvoja, imajte na umu ove prijateljske reči upozorenja.
Dakle, tu ste. Doživeli ste još jedan neuspeh. Još jednu depresivnu epizodu ili napad panike. Još jedno skliznuće u vaše poroke. Još jednu toksičnu vezu i još toksičniji raskid. Bankrot. Gubitak. Logično, želite da vaša patnja prestane. Želite kontrolu nad svojim životom. Želite ljubav, podršku, nadu i da se za bar milisekund osetite malo bolje u vezi sebe.
Da ste zainteresovani da kupite Mercedes, svuda biste videli model koji vam se sviđa. Da ste gladni, primetili biste svaki plakat sa hranom. Pošto ste očajni, primećujete sve što nudi i mrvicu nade.
Motivacioni citat. Pesmu o lepoti života. Knjigu o tome kako da prizovete ljubav. YouTube kanal koji vas uči kako da sebi ispunite želje. Samo jedan klik vas deli od polaska na putovanje, na magično putovanje samoisceljenja, samopomoći i samorazvoja. “Ja mogu da pomognem sebi!” Kakva divna misao. Odjednom, osećate malo više kontrole nad svojim životom i to vam se sviđa.
No, samopomoć je jaaaaaako klizav teren. Pred vama je planina novih informacija, a sve nove informacije koje primate se uklapaju sa informacijama, uverenjima i stavovima koje već imate.
Zamislite to kao tetris: nekad se novi elementi savršeno uklope i vi osvajate poene. Sa druge strane, kada su početni elementi neravnomerno poređani i kada imamo mnogo rupa u temeljima, novi elementi koji dolaze na vrh prave samo još više haosa.
To važi za sve informacije i sadržaje kojima dopuštate ulazak u svoj mentalni prostor. Nisu sve poruke štetne same po sebi, ali neki sadržaji vam mogu doneti više štete nego koristi, posebno ukoliko nisu stavljeni u kontekst na pravi način. Ti sadržaji mogu delovati lepršavo, pozitivno i osunčano. Mogu biti veštom rukom napisani tako da u vama probude nadu. Mogu biti u stihu ili pisani neposrednim, opuštenim stilom ortaka iz kraja ili ortakinje iz klupe.
Sampomoć je klizav teren, jer najčešće joj se okrećete onda kada ste u krizi. Međutim, u kriznim situacijama najčešće ne razmišljamo realistično, celovito i kritički. Tada u svoj um samoinicijativno puštamo razne informacije koje uglavnom ne filtriramo na osnovu tačnosti, dokazanosti, kredibiliteta autora, proverljivosti ili korisnosti. Filtriramo ih na osnovu toga da li nam se dopadaju, na osnovu toga kako se osećamo dok ih slušamo ili čitamo, na osnovu toga da li se sa njima već podsveno slažemo, na osnovu toga da li nam pružaju trenutno olakšanje. Lako je navući se na nešto što nam pruža oslobođenje od bola.
Samopomoć može da vam promeni život, ali može i da postane još jedna od stvari kojom kraktoročno sedatirate bol bez dugoročnih efekata i pravih promena. Odluka da se okrenete samopomoći može da bude zdrav čin preuzimanja odgovornosti za svoj život, ali može i da bude odraz stida koji će vas gurnuti dublje u usamljenost: “Previše me je sramota da tražim pomoć, ne želim da iko zna da imam ove probleme, nije to tako strašno, neću da pravim pometnju drugima, bolje ja to da rešim sam, ionako sam u svemu uvek sam.”
Da bismo sačuvali zdrav razum i svoje mentalno zdravlje u moru informacija koje internet nudi, neophodna nam je doza cinizma. Malo zdrave sumnjičavosti, kritički stav i preispitivanje ideja na koje nailazimo zaista nije na odmet. U suprotnom, postajemo laka meta za manipulaciju.
Samopomoć VS Psihoterapija
Pre svega, želim da priznam činjenicu da je psihoterapija luksuz. Neki od nas prosto ne mogu da finansiraju seanse jednom ili dva puta nedeljno. Besplatni sadržaji na internetu, knjige, brzinske radionice i po koji vebinar su najviše što neko može sebi da priušti. I to je potpuno ok, zato što zaista ima dobrih i korisnih sadržaja koji mogu da vam promene život. Ali kako znate da ste na dobrom putu?
Uglavnom ne znate, jer kada je u pitanju samopomoć, jako teško ćete pobeći od zamke subjektivnosti.
U igri ste samo vi i knjiga. Vi i video klip. Vi i neki distancirani guru koji šalje opšte, generičke poruke za širu javnost. Taj guru, autor, life-coach, trener ličnog razvoja, vodič, mesija… Taj vas ne poznaje. On nema način da proveri da li su njegove inspirativne poruke “sele” kod vas na pravi način, način koji će vas poterati putem razvoja. Dotični autor, suočen sa time da njegov metod nekome nije pomogao, ukoliko je iole pošten lik, reći će: nije sve za svakoga. Ukoliko spada pod mračnije, manipulativnije tipove ličnosti, reći će: niste radili na pravi način, niste se dovoljno trudili, niste zaista verovali. Od tog trenutka pa nadalje, imate tri opcije. Jedna je da potražite neku novu knjigu, neki novi YouTube kanal, nekog novog gurua i nadate se da će vam bolje leći. Druga opcija je da nastavite tvrdoglavo da insistirate na nečijem pristupu, plaćate radionice, plaćate kurseve, kupujete knjige, grozničavo padnete na kolena pred skute tog velikog učitelja i plačete “Nauči me, nauči me da budem kao ti…” A možete i da uplatite savetovanje ili psihoterapiju.
Istina, ni terapeuta možda nećete ubosti iz prve, no to ne treba da vas obeshrabri. Terapeutov posao nije da vam govori ono što želite da čujete, već da pokuša da bude što objektivniji. Psihoterapeut ima zadatak da vam pomogne da sami sebe sagledate što realnije. Psihoterapeut je tu da uoči ono što krijete sami od sebe i da vam pomogne da do toga dođete. Možda vam se neće dopasti način na koji to radi, pa ćete potražiti drugog. U svakom slučaju, psihoterapeut je ipak relativno neutralni posmatrač koji poznaje ljudsku psihu malo bolje od vas. Samim tim, biće objektivniji od vas koji pokušavate da naučite nešto što ne znate koristeći se isključivo onim što već znate, a to što mislite da znate… Paaaa, recimo da vas je to i dovelo u problem.
Nije sve za svakoga
“Moraš da radiš! Moraš da veruješ u sebe! Da li si spreman da se odrekneš spavanja? Ti si lav, oni su gazele! Ne staješ kada si umoran, ne staješ kada si gladan, ne staješ kada si bolestan, staješ kada si gotov! Onda je vreme za novi izazov, jer ti uvek možeš biti bolji! Tvoje vreme na ovoj planeti je ograničeno. Umrećeš, a da nisi ostvario svoju svrhu! Svoju prvu firmu sam započeo dok sam spavao ispod mosta, imao sam jedan dolar i san…”
Ok, hajde da promenimo kanal…
“Ti si predivno ljudsko biće. Sve je savršeno u vezi tebe. Seme zna da treba da bude drvo. Sve što mu je potrebno je plodna zemlja i voda i od malenog žira izrašće predivni stameni hrast. Ti si poput tog žira, sve što je potrebno je da zalivaš sebe ljubavlju i da posadiš sebe u toplu, plodnu zemlju samoprihvatanja, a tvoja božanska intuicija će sama uraditi sve ostalo. Ti si potpuno ok i ako voliš sebe, to će se manifestovati vidu savršene ljubavne veze koja čeka samo tebe. Ako veruješ u svoju unutrašnju vrednost, to će se manifestovati kao bogatstvo i izobilje…”
Am, ne sviđa mi se ni ovaj program.
Ok, oba ova primera predstavljaju karikature i ekstreme, ali istovremeno oslikavaju dva glavna polariteta između kojih se klackaju skoro svi programi i metode samopomoći.
Sa jedne strane imamo preduzetnike, vlasnike milionskih biznisa i bivše sportiste koji stavljaju akcenat na akciju. Nije bitno kako se osećaš, nije bitno šta misliš, bitno je da radiš, radiš, radiš i uspeh će neminovno doći. Normalno je da ne spavaš, normalno je da si pod stresom, normalno je da izgaraš, to tako izgleda kada se gradi imperija!
Istina je da bez muke nema nauke i da za sve što je dragoceno u životu moraš da se potrudiš. Ono što ovom pristupu fali je malo nežnosti prema sebi, malo samoprihvatanja, malo prostora da se stvari dogode svojim tempom. Bez malo nežnosti ceo proces dolaska do cilja je poput kazne, mučenje od kog ćemo odustati na prvom koraku.
Sa druge strane imamo spiritualne, new age gurue koji kombinuju više različitih praksi iz potpuno različitih kultura i poručuju nam da stanemo. Da se opustimo. Da prihvatimo sebe. Da budemo jedno sa prirodom. Da dišemo. Da bezuslovno volimo sebe. Da mislimo pozitivno. Sve što ti je namenjeno će doći samo, doći će sa lakoćom, doći će u pravom trenutku, samo ako našteluješ svoje misli na pravu frekvenciju. Ljubav i zahvalnost su sve što ti je potrebno kako bi ostvario svoje snove.
Naravno, treba prihvatiti sebe i voleti sebe. Treba sebi pružiti nežnost i dostojanstvo prilikom grešaka. Treba sebi dozvoliti predah i tretirati sebe sa dužnim poštovanjem. Ono što ovom pristupu fali je malo samokritičnosti, malo brutalne iskrenosti prema sebi i malo hladne doze realnosti. To što bezuslovno prihvatamo sebe ne znači da više nemamo autodestruktivne obrasce. To što smo predivna i vredna ljudska bića ne znači da ne treba da se preispitamo tu i tamo. To što poštujemo svoju intuiciju ne znači kako na umu tako i na drumu. I da, to što razmišljamo pozitivno ne znači da će se sve desiti samo od sebe, ukoliko ne dignemo dupe i ne promenimo svoje ponašanje.
I zato nije sve za svakoga. Ukoliko ste u životu navikli da bičujete sebe, da gurate sebe preko svojih limita, ukoliko je vaš moto da “uvek može bolje”, ukoliko imate grandiozne ciljeve i nerealna očekivanja, privlačiće vas “budući milioneri”. Čitaćete knjige koje vam govore kako da postignete još, još, još i nikada nećete biti zadovoljni. Priču o samoprihvatanju i ljubavi prema sebi ćete radije prepustiti “onim tamo hipicima na poljani”. A baš ta priča je ona koja vam možda treba, kako biste naučili da budete zahvalni sa onim što već imate.
Ukoliko ste u životu navikli da budete maženi i paženi, ukoliko ste osetljiviji na kritiku, nesigurni i ranjivi, ukoliko ste željni toga da neko brine o vama i uplašeni pred izazovima života i odrastanjem, privlačiće vas “deca cveća”. Čitaćete knjige o tome kako ste savršeni baš takvi kakvi jeste i nalazićete načine da izbegnete bilo kakvu odgovornost za sprovođenje neprijatnih, ali neophodnih promena. Držačete se meditacija, manifestacija i kristala, a kritikovanje i preispitivanje ćete radije prepustiti “narcisoidnim toksičnim kapitalistima”. A možda vam baš to treba kako biste malo očvrsnuli i pošli putem razvoja i osamostaljivanja.
Gde god je nečeg previše, nečeg je premalo, a najbolji pristup je onaj u kom postoji balans. Ovaj svet nije surova džungla u kojoj samo lavovi preživljavaju, ali nije ni poljana sa jednorozima koji povraćaju dugu.
Samopomoć kao proizvod
Tužna istina je da se iza mnogih sadržaja iz oblasti samopomoći krije prodaja: kursevi, knjige, programi, audio snimci vođenih meditacija i hipnoza, duksevi i šolje sa motivacionim porukama, seminari, radionice, retreat-ovi… Gde je prodaja, tu je i marketing, a marketing počiva na istim principima koja god da je oblast u pitanju. Lični rast i razvoj najčešće podrazumevaju stupanje u kontakt sa sopstvenim potrebama i nalaženje načina da se te potrebe zadovolje na konstruktivan način. Međutim, marketing ne operiše na nivou potreba. Marketing radi sa našim željama, a ono što želimo nije uvek i ono što nam je potrebno. Kada ste žedni, potrebna vam je voda. Vašu žeđ ne zanima da li ćete popiti čašu česmovače ili čašu Evian vode obogaćene devičanskim suzama. Vi možete želeti Evian vodu, ali činjenica je da će i česmovača odraditi posao. Evian vodu kupujete zato što želite, ne zato što vam je potrebna. Česmovaču pijete zato što ste žedni. Evian pijete zato što želite da se osećate moćno, bitno, glamurozno, značajno… Česmovača će utoliti vašu fiziološku potrebu za hidratacijom. Evian će utoliti vašu narcističku potrebu za idealizacijom i blizanaštvom sa filmskim zvezdama koje piju Evian.
Isto tako, vi možete želeti ljubav i biti ubeđeni da vam je potreban partner. Možete investirati mnogo novca i energije u kurseve i knjige o tome kako nahvatati partnera. Iza toga može stajati autentična potreba za konekcijom i želja da se život sa nekim podeli. Sa druge strane, iza toga može biti i vaša narcistička potreba za stapanjem, ogledanjem, blizanaštvom i validacijom od strane drugog, jer ne umete da se osećate dobro sami sa sobom ukoliko nemate partnera. U prvom slučaju, kursevi o nalaženju partnera vam mogu pružiti korisne informacije i veštine i pripremiti vas za uzbudljiv svet dejtinga tokom kog ćete naći partnera koji vam odgovara. U drugom slučaju, koliko god da primenjujete ono što ste naučili na kursu, nećete uspeti da nađete zadovoljavajući odnos, zato što problem nije u nedostatku partnera, već u lošem odnosu koji imate sami sa sobom. Vi želite partnera i mislite da vam je preko potreban, međutim, ono što je vašem razvoju zaista potrebno može biti upravo suprotno – da naučite da budete ok sami sa sobom.
Kao što vas u prodavnici niko ne pita: “Da li ste sigurni da želite ovu preskupu vodu, zašto vam je toliko bitan brend, da niste možda samo nesigurni?”, tako vas ni prodavci samopomoći ne pitaju: “Da li ste sigurni da su veštine zavođenja baš ono što vam trenutno treba?”
Industrija samopomoći, isto kao i proizvođači luksuznih mineralnih voda, udaraju na vaše želje i na vaše narcističke potrebe. Pogledajte bilo koju reklamu i videćete da se iza konkretnih benefita često nalazi neki nedostižni ideal: večita mladost, neiscrpna snaga, potpuna kontrola… Isto je i sa industrijom ličnog razvoja. Uostalom, ko od nas ne želi da bude u potpunosti isceljen, da mu čakre budu savršeno poravnate, da se oseća idealno dobro u svojoj koži, da nađe srodnu dušu, da manifestuje veliki novac, da stupi u dodir sa svojom božanskom suštinom i živi život u potpunosti oslobođen od patnje? Ko ne bi voleo da može da leti, bude besmrtan ili da bude svemoguć?
Realistična obećanja nisu dovoljno sexy za marketing.
Da li biste pre platili kurs “Kako da nađete idealnu ljubav” ili kurs “Kako da prihvatite da nijedna ljubav nije idealna?”.
Da li biste pre platili kurs “Kako da se zauvek oslobodite straha” ili kurs “Kako da držite strahove pod kontrolom kroz dugotrajno vežbanje novih veština i disciplinu?”
Da li biste pre platili kurs “Potpuno iscelite svoju traumu i izbrišite je iz vašeg tela i duše” ili kurs “Kako da naučite da živite sa svojom traumom, rastete oko nje i ne dozvolite da vam utiče na život”?
Zamke narcizma
Narcizam je sadržan u svemu što radimo. Svako od nas ima narcistički sektor ličnosti koji je zadužen za naše osećanje lične vrednosti i za ideale ka kojima stremimo. Narcizam je kao guzica, svako je ima i svakome je teško da je sagleda, čak i u ogledalu. Svako od nas ima narcističke potrebe. Kada nam ih neko ispunjava, osećamo se dobro. Kada ih ispunjavamo sami sebi, bez toga da povređujemo druge, osećamo se odlično. Međutim, ukoliko nismo svesni ovih potreba i ukoliko ih ne držimo pod kontrolom, one mogu da nam potpuno iskrive sliku realnosti. Ukoliko nemamo dovoljno stabilan i internalizovan osećaj lične vrednosti, bićemo lako izmanipulisani od strane bilo koga ko svojim porukama hrani naše narcističke potrebe. Ako želite da budete otporniji na marketinške poruke samoproklamovanih gurua, morate upoznati sopstveni narcizam i sopstvene narcističke potrebe.
Zamka stapanja
“Svi smo jedno, svi smo povezani, svi smo jedan organizam” – Na jednom nivou, ovo jeste tačno. Svi smo deo nečeg većeg. Svi mi pripadamo čovečanstvu i ovoj planeti. Povezani smo sa stvarima koje su veće i trajnije od nas i ta ideja nam uglavnom donosi mir. Međutim, ukoliko potpuno previdimo da smo istovremeno i odvojena, samostalna bića, možemo upasti u zamku stapanja. Stapanje sa idealizovanim self-objektom je jedna od narcističkih potreba. Osećamo se dobro, vredno i bezbedno kada smo jako bliski sa nekim kroz koga se definišemo ili kada smo deo neke kohezivne grupe. Međutim, kada želja za stapanjem počne da narušava naše i tuđe granice, onda smo u problemu. Postajemo zavisni od pojedinca ili grupe sa kojom želimo da se stopimo, spremni smo na sve kako bi nas neko “primio u okrlilje” i postajemo meta za manipulaciju. Moguće je biti deo nečeg većeg i istovremeno zadržati sopstvene granice. Svaka ćelija ima svoju membranu, a opet, deo je organizma.
Zamka idealizacije
“Sve je savršeno u vezi tebe, na pravom si mestu gde treba da budeš, u tebi je božanska iskra, sve je kako treba, sve je deo velikog plana.” Ok, složiću se sa time da je prihvatanje sebe i prihvatanje realnosti neophodno kako bismo uopšte mogli da idemo putem razvoja. Međutim, ukoliko se prihvatanje pretvori u izgovore ili u toksičnu pozitivnost, upadamo u zamku idealizacije. Svakome od nas prija ideja savršenstva, zato što smo ga, nekada davno, iskusili. Dok smo bili u majčinoj utrobi, sve potrebe su nam bile zadovoljene. Kada smo se rodili, od nas se nije očekivalo ništa osim da postojimo, a naše potrebe su (nadajmo se) zadovoljavali drugi. Bilo je lepo, ali to se više nikada neće ponoviti. Razvoj zahteva suočavanje sa teškoćama, podnošenje određenih frustracija i konstantno suočavanje sa nesavršenostima ovog života. Ukoliko to odbijamo da prihvatimo, nismo u kontaktu sa realnošću. Zamka idealizacije takođe vreba u porukama tipa “postani milioner”, “nađi savršenu vezu”, “postigni apsolutni mir”, “uvek budi srećan”, “ostvari sve svoje potencijale”, “promeni svet”… Grandiozni ciljevi i nerealistična očekivanja su zavodljivi i primamljivi, ali uglavnom nas vode u razočarenje. Ideali nisu tu da budu stoprocentno realizovani, to nije moguće. Oni su tu da budu smernica. Ideali su kao duga, uvek ostaju na istoj udaljenosti od nas, koliko god dugo da hodamo ka njima. Sa svakim ostvarenim potencijalom, otvara se čitavo polje novih, neostvarenih potencijala, jer “uvek može bolje”. I zato, ne pokušavajte da “iscelite” sopstvenu nesavršenu ljudskost.
Zamka ogledanja
“Važno je da budeš viđen i čut, važno je da izraziš, važno je da imaš svoj glas, važno je pokažeš svoju autentičnost u punom sjaju ovome svetu, nemoj se skrivati, nemoj gušiti svoju energiju, nemoj se smanjivati za druge, uvek i svuda b-e-s-k-o-m-p-r-o-m-i-s-n-o budi ono što jesi…” Naravno da ne treba da sputavamo sebe, niti da se stidimo onoga što smo. Kada neko drugi pokuša da nas ograniči ili postidi, to ne treba da dozvolimo. Sa druge strane, ne treba ni da pravimo spektakl od sebe, jer onda upadamo u zamku ogledanja. Ok, istina je da živimo u svetu društvenih mreža, u svetu influensera, networkinga i marketinga. Od nas se očekuje da umemo da ispromovišemo sebe, svoje talente, svoj uspeh i svoje rezultate. Složiću se sa time da je dobro da umemo da pohvalimo sebe i da osećamo zdrav ponos na svoj napredak. No, važno je i da umemo da postojimo i “samo za svoje oči”. Naravno, prija nam tuđa validacija, prijaju nam pogledi, prija nam pažnja, prijaju nam lajkovi, prijaju nam pohvale, ali hej, nećemo umreti bez njih. Drugi ljudi nisu naša publika, a naša vrednost postoji i kada je niko ne gleda. Nije svaka naša ideja toliko genijalna da baš svi moraju da je vide. Ne moramo baš svaku našu emociju odmah da izrazimo pred svima u punom intenzitetu. Ne moramo da delimo baš svaku našu misao istog trenutka. Ne moraju svi da znaju kakvu kafu pijemo, kada i kako meditiramo, koliko nam je lepo u vezi, do kojih novih saznanja smo došli i koliko smo uspešni, posvećeni i produhovljeni, jer to sve valjda radimo zbog sebe, a ne zbog validacije drugih. Pohvalite se tu i tamo, zaslužili ste. Promovišite vaš rad i vaše rezultate, oni govore za vas. Ali ne zaboravite, ukoliko vam je previše stalo do toga da budete “viđeni i čuti”, to samo znači da ne umete da vidite, čujete i vrednujete sebe onda kada ste bez publike.
Zamka blizanaštva
“Prošao sam isto što i vi. I ja sam bio uplašen, mali i nesiguran. I ja sam bio siromašan. I ja sam imao višak kilograma. Ukoliko želite da postignete to što sam ja postigao, slušajte mene…”
Povezujemo se na nivou sličnosti. Dobro se osećamo kad neko liči na nas. Svi smo mi ljudska bića i po nečemu ličimo jedni na druge. Deljenje iskustava je korisno i značajno. Možemo učiti iz tuđih grešaka i možemo učiti iz tuđeg oporavka. Ali nismo svi isti. Naša iskustva mogu biti naizgled jako slična, ali fundamentalno vrlo različita. Mnogi autori iz oblasti samopomoći se oslanjaju na lično iskustvo, međutim, to što je nešto pomoglo nekome, ne znači da će i vama. Uzmite sa rezervom svakoga ko tvrdi da je njegov način jedini način. Ne možete biti isti poput autora neke knjige ili programa i ne treba stremiti ka tome, u suprotnom, samo ćete se osećati neadekvatno i pitaćete se “Kako njemu to uspeva, a meni ne? Šta on ima što ja nemam?” Zamku blizanaštva ćete izbeći tako što ćete prihvatiti da koliko god da smo slični, takođe se po nečemu uvek razlikujemo. Pokažite razumevanje prema ljudima čiji je put isceljenja drugačiji od vašeg, nemojte osuđivati ljude koji ne žive kao vi i klonite se svakoga ko to radi. Praktikujte ono što vam odgovara i ono što vam donosi merljive rezultate.
Zamka benignog rivalstva
“Ne napredujete zato što ste u otporu. Ne napredujete zato što ne volite sebe zaista. Ne napredujete zato što ste lenji. Ne napredujete zato što niste dovoljno verovali. Ne napredujete jer odbijate da se prepustite. Ne napredujete jer niste iscelili traume vaših predaka. Ne napredujete zato što volite vaš bol. Ne napredujete jer se plašite nepoznatog…” Da, otpori su sastavni deo svake promene i tu su sa razlogom. Otpore ne treba osuđivati, treba ih razumeti. Svima nama prija kada nam se neko nežno suprotstavi kako bi nas usmerio, jer to znači da mu je stalo do nas. I sami smo skloni da se suprotstavljamo drugima onda kada mislimo da neko nešto radi pogrešno i da bi moglo bolje, tada se osećamo vredno i potrebno. Međutim, kada bi prosto ukazivanje na to “šta neko radi pogrešno” dovodilo do trenutne promene, svi bismo svima bili učitelji. Sadržaji iz oblasti samopomoći nam mogu izlistati neke uobičajene otpore i mogu nam pomoći da prepoznamo koji bi mogli da se odnose na nas. Mogu nam ponuditi generičke odgovore o tome kako se koji otpor prevazilazi. Međutim, nekada to nije dovoljno. Koliko god neko insistirao na tome da morate da se “prepustite”, vama to ne uspeva. Koliko god neko ponavljao da “morate da volite sebe”, vi niste sigurni kako se to radi. Na kraju se osećate još gore u vezi sebe, zato što vam nešto ne ide.
Zamka efikasnosti
“Samo vizualizuj i ostvariće se. Budi specifičan po pitanju svojih ciljeva i oni će doći. Svaki dan govori sebi kako se tvoj cilj već ostvario i on će se manifestovati. Ponavljaj afirmacije i slušaj meditacije dok ne poveruješ u reči koje čuješ…” Vera u uspeh i vera u sebe predstavljaju bitne komponente razvoja. Ne možemo ići ka nečemu, ukoliko ne mislimo da to zaista zaslužujemo. Ne možemo naći ljubav, ukoliko ne mislimo da smo vredni ljubavi. Ne možemo zaraditi novac, ukoliko ne mislimo da je naš rad vredan toga da ga neko plati. Ne možemo ostvariti ciljeve ukoliko ih nismo dobro postavili. Ne može nam niko ništa dati, ukoliko to ne tražimo. I da, osećamo se dobro kada vidimo da je neko spreman da ispuni naše želje i naše potrebe. Kada zamolimo nekoga da nešto uradi, a on onda to i uradi, to čini da se osećamo vredno i bezbedno. Daje nam osećaj kontrole nad situacijom. Nažalost, ne živimo u univerzumu gde se svaka želja ispunjava samo zato što smo najlepše zamolili. Neki naši zahtevi su prosto nerealni. Neke želje zahtevaju da se pomučimo kako bi se realizovale. Priča o manifestovanju je najzavodljivija onda kada je mnogo akcenta stavljeno na reči, a nedovoljno na akciju i okolnosti. Tako postavljena, ova priča nas vraća u stanje detinjeg narcizma, stanje u kom je dovoljno da zakmečimo i roditelji će zadovoljiti naše potrebe. Univerzum nije roditelj koji prinosi i donosi. Univerzum je više kao nezainteresovana šalteruša koji kaže: to što hoćeš je tamo, pođi ka tome i možda ćeš ga dobiti.
Zamka naštimovanosti
“Pozitivne emocije i pozitivne misli privlače pozitivne događaje. Ako vibriraš na frekvenciji ljubavi i zahvalnosti, u svoj život ćeš privući ljubav i izobilje. Negativne misli privlače negativne događaje. Ako vibriraš na frekvenciji stida, oskudice i straha, privućićeš toksične veze i siromaštvo…”
Priča o zračenju i privlačenju može biti vrlo opasna, jer može dovesti do toga da potpuno zanemarimo faktor sreće, da krivimo sebe za sve loše što nam se dešava i da verujemo da smo svojim mislima privukli nedaće. Sa druge strane, ova priča nam je privlačna zato što nas takođe vraća u detinje stanje primarnog narcizma, stanje u kom su roditelji mogli da naslute naše potrebe i pre nego što bismo ih izgovorili. To nije proizilazilo iz zračenja i privlačenja, već iz empatične povezanosti koju formiramo sa značajnim drugima. Osećamo se dobro kada nam neko odgovori na potrebe koje još nismo izrazili. Osećamo se dobro kada nam deluje kao da je ceo Univerzum sinhronizovan sa nama i našim mislima. To nam da je osećaj vrednosti, sigurnosti i kontrole. Međutim, Univerzum ne čita naše misli, a ne čitaju ih ni drugi ljudi. Nekad se stvari poklope i to nazivamo sinhronicitetom. Što više razmišljamo o sinhronicitetu, sve ga više primećujemo.
Naše misli, naše emocije i naše ponašanje jesu povezani. Naše ponašanje je to koje ima uticaj na ono što nam se događa. Ako imamo negativne misli o sebi, to dovodi do osećanja stida i straha od odbacivanja. Naše ponašanje onda ide u pravcu toga da se previše trudimo da se dopadnemo ljudima i da se ne zauzimamo dovoljno za sebe. Na kraju se dogodi to da nas neko iskoristi. Na taj način naše misli i osećanja utiču na stvari koje nam se dešavaju. Međutim, između misli i nekog događaja postoji čitav uzročno-posledični niz odluka koje donosimo. Dovoljno je da osvestimo taj niz i promenimo jednu od tih odluka i promenićemo ono što nam se dešava. Na kraju dana, naše ponašanje je ono što utiče na događaje oko nas, a ne naše misli ili emocije. Misli i emocije nemaju moralnu vrednost, ponašanje je to koje je podložno moralnom sudu. Ovladavanje svojim emocijama i svojim mislima ne podrazumeva da više nikad nemamo negativne misli ili negativne emocije. To samo podrazumeva da možemo svoje misli i emocije da uskladimo sa ponašanjima koja su u našem najboljem interesu bez ugrožavanja drugih.
Sveci nad svecima
Ako malo bolje pogledate, i mnogi motivacioni govornici, autori iz oblasti samopomoći i spiritualni gurui i sami često padaju u zamke sopstvenog narcizma ili pribegavaju manipulacijama kako bi vas pridobili udarajući na vaše narcističke slabosti.
Pozivaju vas da se priključite njihovom plemenu osvešćenih i manipulišu vašom potrebom za stapanjem.
Predstavljaju sebe kao savršeno popakovane i sređene individue i vama obećavaju isto čime manipulišu vašom potrebom za idealizacijom.
Govore vam kako su i oni nekada bili kao vi, čime manipulišu vašom potrebom za blizanaštvom, a neretko i obezvređuju ljude koji se ne slažu sa njima.
Insistiraju na ličnom marketingu, promovišu sebe i sve što rade u stalnoj potrazi za validacijom čime zadovoljavaju svoju potrebu za ogledanjem, a vašom potrebom za ogledanjem manipulišu tako što vam govore ono što želite da čujete, kako biste se osećali prepoznato.
Neprestano vas teraju da se preispitujete i insistiraju na svom metodu, čime zadovoljavaju vašu potrebu za benignim rivalom i svoju potrebu za efikasnošću.
Pišu o temama koje su aktuelne, neprikidno ponavljaju istu poruku na različite načine i stvaraju vam osećaj kao da ste naišli na njih u pravom trenutku. Na taj način manipulišu vašom potrebom za naštimovanošću.
Zamke šizotipije
U psihologiji, šizotipija je teoretski koncept koji predstavlja kontinuum karakteristika ličnosti i iskustava koji se prostiru od normlanih disocijativnih i imaginativnih stanja do ekstremnih stanja uma i svesti koje povezujemo sa psihozama i šizofrenijom. Na normalnom kraju kontinuuma možemo videti osobu koja je sklona sanjarenju, izrazito otvorena sa razne spiritualne ideje, pomalo ekscentrična, pomalo povučena, ali generalno funkcionalna. Na drugom, patološkom kraju kontinuuma možemo videti osobu koja pokazuje znake šizotipalnog poremećaja ličnosti:
-Osoba je izolovana i nema bliske veze izvan porodice
-Afekat je ograničen, zaravnjen ili prosto preteran i neprikladan, osoba pokazuje čudne emotivne reakcije
-Trajna i uporna socijalna anksioznost
-Netačno tumačenje spoljnih događaja, ideje da neki slučajni događaji nose duboko lično značenje
-Specifično, neobično i ekscentrično razmišljanje, ponašanje ili manirizmi
-Sumnjičavost, paranoidne ideje i konstantne sumnje u lojalnost drugih
-Vera u specijalne moći kao što su telepatija ili sujeverje
-Neobična perceptivna iskustva tokom kojih osoba čuje glasove ili vidi nekoga ko nije tu
-Specifično i ekcentrično oblačenje, čudno i nelogično uklopljena odeća (perjana jakna i šorc, 5 ručnih satova na jednoj ruci, tri tašne, šešir od folije…)
-Specifičan način govora, nejasni i čudni obrasci govora, trabunjanje uz mnogo digresija i preteranu upotrebu metafora
Zašto pričamo o šizotipiji i šizotipalnom poremećaju ličnosti kada pričamo o zamkama samopomoći? Zato što mnogi izvori samopomoći na koje možemo naići danas propagiraju ideje koje bismo najblaže rečeno mogli okarakterisati kao neproverene, a najgrublje rečeno mogli okarakterisati kao šizofrene i odcepljene od realnosti. Prema istraživanjima, šizotipalne crte ličnosti su najzastupljenije među pripadnicima nepriznatih verskih grupa, različitih sekti i drugih new-age zajednica (Personality and cognitive predictors of New Age practices and beliefs Miguel Farias, Gordon Claridge, Mansur Lalljee, Department of Experimental Psychology, University of Oxford, South Parks Road, Oxford OX1 3DW, United Kingdom). Zanimljivo je da ove crte nisu toliko izražene kod ljudi koji pripadaju nekim tradicionalnim i priznatim verskim zajednicama. Istraživanja su takođe pokazala da religioznost i spiritualnost imaju pozitivan uticaj na opšte mentalno zdravlje, onda kada se praktikuju u okviru tradicionalnih religija koje pružaju struktruru, podršku i zajednicu. Spiritualnost i religioznost unutar nepriznatih pokreta, kultova, sekti i nedefinisanih new-age zajednica su se ispostavile kao ne tako dobre po mentalno zdravlje. Zaključak priče – nije bitno u šta veruješ, već kako veruješ.
Religioznost i spiritualnost treba da nas približe jedni drugima i da nam pomognu da lakše prihvatimo realnost i da se bolje nosimo sa izazovima života. Oni nam mogu pomoći da se osetimo kao deo nečeg većeg, da vidimo širu sliku i da nađemo smisao i značenje.
Religioznost i spiritualnost koje nas izoluju od šire zajednice, koje dele ljude na “probuđene” i “neprobuđene”, koje daju bizarna objašnjenja i značenja regularnim događajima, koja nas odcepljuju od realnosti i zatvaruju u male, uske krugove istomišljenika – ovakve grupe i gurui mogu samo da nam oštete mentalno, a nekad i fizičko zdravlje. Zbog toga, mnogi pripadnici new-age pokreta na kraju završe kao hrišćanski fundamentalisti koji svoje new-age iskustvo opisuju kao “đavolju rabotu”.
Teško je odoleti detinjoj potrebi da u život unesemo malo magije. Kada smo očajni, spremni smo da poverujemo u to da su naši fizički simptomi znak spiritualnog buđenja, da su naši problemi sa zdravljem u stvari duboke poruke naših predaka ili “trauma koja se odpušta iz tela”, (trauma ima telesnu komponentu, ali ona nije kamen u bubregu koji se na taj način odpušta iz organizma). Spremni smo da poverujemo u to da će kristali, prirodni sokovi, hladni tuševi i mantre rešiti sve naše probleme. Spremni smo da poverujemo da su naši čudni snovi poruke od astralnih bića i da je piramidalna šema put koji nam je suđen kako bismo se obogatili. Spremni smo da uzmemo neproverene psihodelike i da stvari koje smo videli tokom “tripa” previše bukvalno tumačimo kao poruke onostranog.
Ukoliko nismo dovoljno oprezni, nešto što je trebalo da bude alat za naš boljitak sada postaje stil života, “apsolutno isceljenje” postaje samo sebi svrha, a vera u kvazi-naučna i kvazi-spiritualna uverenja postaje noseći stub našeg identiteta. U želji da se osetimo povezanije, na kraju završavamo izolovani.
Šta raditi? Pažljivo birajte izvore!
Samopomoć, iako se tako zove, ipak uključuje neko spoljašnje vođstvo – knjigu, online kurs, blog, YouTube kanal.
Budite jako pažljivi kada birate ove izvore. Čitajte i slušajte proverene autore: psihologe, psihoterapeute, naučnike, filozofe. Istažite kredibilitet vaših izvora i uzimajte sve sa rezervom. Živimo u svetu u kom stomatolozi postaju motivacioni govornici, kiropraktičari postaju spiritualne vođe, a vračare dele vrlo ozbiljne medicinske savete i preporuke. Ako ne biste dozvolili nekome ko nema specijalizaciju iz kardiohirurgije da vam radi operaciju na otvorenom srcu, zašto bi vam neko ko nema diplomu neke humanističke nauke ili višegodišnju obuku u okviru neke priznate institucije govorio kako da živite? Dakle, izbegavajte sledeće:
Izbegavajte sve što nudi brza, transformativna i magična rešenja. Promena može biti nešto brža i nešto lakša onda kada smo za nju spremni, ali nikada ne ide preko noći. Uvid u neko neosvešćeno uverenje i nova perspektiva mogu delovati kao magija. Odpuštanje neke potisnute emocije zaista donosi olakšanje. Te stvari u nama bude jedan fenomenalan osećaj, ali su daleko od transformacije – nema tog uvida koji od vas može magično da napravi novu osobu. To može samo predani rad i promena ponašanja. Promena ponašanja nije “lagana, intuitivna i zabavna”. Ona je kao plivanje uzvodno dok se odupirete struji vaših otpora. Kada pogledate unazad vaše “pre” i “posle” slike će zaista izgledati kao da ste prošli transformaciju. Ali vi ćete i dalje biti ista osoba. Autentičnost nije ono što vam dolazi lako i prirodno. To što vam dolazi lako i prirodno su uglavnom vaše kontraveštine, vaši jako dobro uvežbani načini da pobegnete od sopstvene autentičnosti.
Izbegavajte sve što obećava večiti mir, sreću, blagostanje i potpunu slobodu od bola ili patnje, jer to nije realistično – ovakvi programi se samo obraćaju nezrelom delu vas koji i dalje sanja o magičnom rešenju i koji ne želi da prihvati realnost. Najbolje što iko od nas može da očekuje na ovoj planeti je život u kom malo više uživamo u lepim stvarima, malo bolje podnosimo patnje koje su neminovne, preduzimamo akciju u pravcu razvoja, u stanju smo da iskusimo pun spektar emocija i možemo da koliko-toliko razumemo šta nam one poručuju.
Izbegavajte sve što previše slobodno barata terminima kao što su: ljubav, istina, autentičnost, manifestovanje, zračenje, privlačenje, frekvencija, vibracija, životna sila, isceljenje, itd. Sve su ovo apstraktni pojmovi koji imaju različita značenja za svakog od nas i jako je lako izgubiti se u njima ili završiti u začaranom krugu cirkularnih definicija. “Isceljenje je ljubav, a ljubav je istina…” i slične sintagme zaista mogu biti tačne na nekom filozofskom nivou, ali one vam ne govore šta da radite, ne govore vam gde je problem i ne govore vam šta treba da menjate.
Izbegavajte sve što neuspeh objašnjava time što “niste dovoljno jako verovali”. Kada bi se uverenja lako menjala, svi bismo bili gurui.
Izbegavajte sve što ukršta previše spiritualnih praksi različitog porekla. Imajte na umu da su joga, tai-či, meditacija, astrologija, reiki i ostale spiritualne prakse vrlo kompleksne discipline sa dugom istorijom primene u određenom kontekstu. Sve ove prakse imaju svoje pozitivne efekte i ok je ako neka od njih nađe svoje mesto u vašem putu razvoja. Meditacija, joga, ples, disanje, hladni tuševi –sve su to odlični alati za trenutnu emotivnu regulaciju. Više reči o tome će biti u nekom narednom tekstu. Do tada, zapamtite: pravi guru je onaj koji je proveo godine i godine usavršavajući se u jednoj spiritualnoj praksi i retko ćete ga videti da previše slobodno meša babe i žabe.
Sve religije i prakse se oslanjaju na slične principe, koji pomažu samo onda kada se shvate i primene na pravi način, a za to je potrebno vreme, posebno ukoliko prakse dolaze iz druge kulture. Ok je istraživati šta vam odgovara, ali ako kombinujete pet spiritualnih aktivnosti i još uvek tražite šestu, to samo znači vam nijedna suštinski ne pomaže i da je možda vreme da pođete drugim putem.
Izbegavajte sve što barata kvazi-naučnim izrazima i sve što pretenduje da spoji nauku sa nečim što nije priznato, tipa energetska psihologija, astrološka psihologija, kvantna medicina, integracija na nivou metapolariteta, itd.
Izbegavajte sve što od vas zahteva upotrebu supstanci, posebno psilocibina, LSD-a, ajahuaske, iboge, otrova tropskih žaba, itd. Ovo su vrlo moćne supstance za koje jeste dokazano da mogu imati fenomenalne efekte, ali samo ukoliko se koriste u strogo kontrolisanom okruženju pod nadzorom stručne osobe. Podrum, šuma ili žurka nisu strogo kontrolisana okruženja, a vaš novi drugar kog ste upoznali na festivalu nije stručna osoba.
Izbegavajte sve što barata (za vas) previše komplikovanim ili apstraktnim jezikom. Ako nešto ne razumete, koliko god pametno bilo, neće vam pomoći, samo će učiniti da se osećate glupo, neadekvatno i nedostojno.
Znam da zvuči kao kliše, ali ono što uvek možete da uradite da poboljšate svoj život je fizičlka aktivnost, zdrav san i zdrava ishrana. Ako na to dodate i neki neobavezni hobi u kom prosto uživate bez velikih očekivanja i po koji susret sa bar jednom osobom pred kojom se ne stidite – to će već da učini da se osećate povezanije. Ukoliko imate mogućnost da se sklonite od toksičnih ljudi u svom životu ili da se bar emotivno distancirate – to će takođe pokrenuti jednu zdravu promenu. Ako možete da nađete jednu osobu sa kojom ćete biti ranjivi i jednu dugoročno korisnu stvar koju možete da redovno radite, a koja vam ne šteti, već ste na jako dobrom putu.
Izvori:
Personality and cognitive predictors of New Age practices and beliefs Miguel Farias *, Gordon Claridge, Mansur Lalljee Department of Experimental Psychology, University of Oxford, South Parks Road, Oxford OX1 3DW, United Kingdom
https://miguelfariasuk.files.wordpress.com/2015/03/11_new_age_personality_paper.pdf